Saveti: Kako sa sigurnošću odrediti vrednost bilo kog biznisa - pet lakih koraka
Koliko zaista vredi nečiji višegodišnji trud i naporan rad i kako tu vrednost iskazati u kešu.
Koliko zaista vredi nečiji višegodišnji trud i naporan rad? Kada se pomisli na sva odricanja i ulaganja, vizija o odgovoru može poprimiti romantičan ton, ali istina je daleko od mašte. Vrednost biznisa određuju isključivo tržišni kriterijumi, a uslovi tržišta su surovi. Opstaće bolji, a biti bolji ne znači više se truditi, već biti efikasniji, snalažljiviji, prilagodljiviji, brži, okretniji i uopšte bolje podnositi i lakše se nositi s konstantnim pritiskom tržišta.
1. Centralna tačka odgovora na naslovno pitanje je koliko čistog profita (nakon svih izdataka) biznis ostvaruje na godišnjem nivou. To je cifra koja nam ostaje i određuje kakav život možemo sebi da priuštimo baveći se baš tim poslom.
2. Druga najbitnija stavka pri određivanju cene biznisa je odnos obima i strukture ukupnog novčanog toka (cash flow). Nije isto ako su za ostvarivanje identičnog prihoda biznisu potrebna veća obrtna sredstva (mora da ulaže veće količine novca, angažuje više resursa, upotrebi više sredstava, plaća veće premije, kreditira veći broj klijenata, kao i da kontinuirano obezbeđuje veće tržište).
3. Još jedna vrlo važna stavka je koliko biznis može potencijalno da zarađuje, i vredi, u budućnosti (bližoj i daljoj). Pretpostavimo da su prethodne dve tačke atrakivne - trenutno obe zadovoljavaju zahteve većine potencijalnih kupaca ili investitora. To je pohvalno, ali ne vredi ništa, ukoliko biznis nema budućnost. Pri određivanju cene presudan je potencijal za napredovanje, odnosno prostor za širenje i dalje unapređivanje poslovanja.
Kada utvrdimo prihodnu stranu, kroz rashodne stavke, raščlanjene po mesecima (jer posao može da bude sezonski i da nema redovan novčani tok), možemo da vidimo kakva nam je likvidnost u toku godine, odnosno da li posao generiše dovoljno gotovine da možemo da plaćamo sve račune na vreme, što je preduslov za izgradnju poverenja, kako kod mušterija tako i poslovnih kod partnera.
4. Kada saznamo kako se kreće odnos prihoda i rashoda po mesecima, koliko treba mi da kreditiramo kupce, a koliko nas kreditiraju dobavljači (odnos koji je uvek bolje da je u korist dobavljača, u smislu obaveza, u odnosu na naša potraživanja prema kupcima) stičemo širu sliku o čitavom biznisu.
5. Svi podaci do kojih smo do sad došli trebalo bi da se poklapaju sa rezultatima prikazanim u bilansu stanja i bilansu uspeha na kraju svake (od najmanje tri) godine. Uz pretpostavku da su knjige vođene uredno, tek tada možemo sigurni koliko naž biznis generiše čistog profita. Uglavnom se taj profit (profit pre amortizacije i poreza) množi sa određenim brojem koji se naziva godišnji multiplikator i predstavlja iznos kroz koji se vrednuje neki biznis. Taj multiplikator varira od 3 do 8 u zavisnosti od toga u kojoj industriji biznis posluje, da li je atraktivna za investitore, kolike su profitne marže i na kraju kolika je premija rizika na tu indistriju. Premija rizika predstavlja odredjeni procenat rizika koji investitor preuzima da bi ostvario određeni profit.
Tako dolazimo do notorne činjenice da su najskuplji biznisi u opštem smislu oni koji garantuju visoke profite uz minimalne rizike, a u posebnom smislu biznisi koji mogu da dokažu stabilne prihode kroz godine (održivost biznisa) i koji imaju mogućnost rasta profita kroz razne modele poput, proširenje ponude i obima proizvodnje, širenje broja klijenata i slično.
